Bitcoin je digitalna valuta kreirana 2009 godine.Kreirana je od strane osobe pod lažnim imenom Saotshi Nakamoto, čiji indetitet nikada nije otkriven.Ono što razlikuje Bitcoin od ostalih valuta (Dolar, Euro, Dinar) jeste da Bitcoin nema vlasnika i nije kontrolisan od strane nijedne Banke ili Države.
Istorija Bitcoin-a.
18. Avgusta 2008 registrovan je internet domen bitcoin.org. Website je bio prazan sve do Novembra iste godine kada se na sajtu pojavio samo link za .pdf format po imeinu Bitcoin: "Peer-to-peer Electronic Cash System" postavljen od strane korisnika po imenu Satoshi Nakamoto.U pismo je detaljno ispisano na kojem principu ovaj sistem funkcioniše, i da je cilj ove valute nezavisnost pojedinca odnosno banke ili države. Januara 2009 Bitcoin počinje sa radom i objavljen je prvi Bitcoin mining client (software za rudarenje), i prvi Bitcoin block je bio iskopan od strane Satoshi Nakamoto-a i sadržao je nagradu od 50 bitcoina (BTC).Vrednost 1BTC u tom trenutku bila je 0,001 dolara dok vrednost 1BTC na danaslji dan iznosi 7375$ . Jedan od prvih ljudi koji je podržavao ovu valutu bio je Hal Finney, Finney je prvi preuzeo Bitcoin Client i postao prvi čovek koji je primio transakciju od 10 BTC-a od strane Satoshi-a. Prema nekim statistikama prvih nekoliko dana Satoshi je uspeo da ''iskopa'' 1 milion BTC pre nego što je zauvek nestao sa Bitcoin mreže i od tada se gubi svaki trag o njemu.Njegov indetitet nikada nije otkriven i ne zna se da li je to bio jedan covek ili grupa ljudi.6 avgusta 2010 godine nepoznati korisnici su uspeli da nadju ranjivost u kodu koji bi im omogućio da stvore neograničen broj BTC-a, tek 15 Avgusta ovaj propust je otkriven i transakcija od 184 milijarde Bitcoina je obrisana a problem u kodu bio rešen.Od tada do danas nije pronadjena nijedna ranjivost u kodu i sistem je garantovano zaštićen.
Kako funkcioniše Bitcoin?
Bitcoin ne funkcioniše na principu novca kakvog poznajemo, pa tako Bitcoin ne postoji u fizičkom svetu i nije kontrolisan od strane banke, države ili neke finansijske institucije i nema centralno mesto.To znači da ne postoji organizacija koja odredjuje kada se pravi novi BTC i koja je njegova vrednost.Bitcoin je čista digitalna valuta odnosno kompjuterski kod koji se zasniva na kriptografiji i matematici.S'obzirom da je Bitcoin kompjuterski kod moguće ga je deliti sa drugim korisnicima putem peer-to-peer mreže.Ovaj princip je sličan torrent sistemu gde se fajlovi kopiraju i ostali korisnici mogu preuzeti kopiju odredjenog fajla.Ali Bitcoin nije klasičan fajl i nije ga moguće kopirati. Bitcoin je samo informacija na Ledger-u (Mesto gde se skupljaju sve Bitcoin informacije) ili drugačije nazvano ''Blockchain'', odnosno lanac povezanih blokova.Blockchain snima svaku transakciju Bitcoina koja se ikad desila.A na danasnji dan ona iznosi oko 140GB informacija.
Kada saljete BTC drugom korisniku, ne saljete mu nikakav fajl već ispisujete novu informaciju na Bloku kao na primer "Sladjan je poslao Jeleni 5 BTC".Verovatno ste se već sad zapitali ali kako kad u Bitcoin sistemu da nepostoji centralna baza koja prati sve transakcije? Iako je Blockchain centralna baza svih informacija ne postoji pojedinac ili grupa ljudi koji upisuje nove informacije ili prati svaku transakciju.To radi kompjuterski kod , prema predefinisanoj matematickoj formuli.A s'obzirom da je sistem "open source" odnosno dostupan svima, svako može da bude volonter i održava i nadgleda Blockchain a veliki broj ljudi to i radi.Ljudi koji ovo rade nazivaju se Mineri.Odnosno ljudi koji snagu svog računara upotrebljavaju za rešavanje zahtevnih matematičkih problema svake transakcije ponaosob.Pa je informacija o transakciji koja je obavljena dostupna svim računarima povezanim na mreži koju dalje ti računari desifruju i upisuju u glavnu bazu.
Informacija o transakciji sastoji se iz 3 stvari:
1.Indetifikacioni broj pošiljaoca (Sender Account ID) 2.Indetifikacioni broj primaoca (Receiver Account ID) 3.Količina poslatih BTC-a
Ali dolazite verovatno do pitanja: Da li onda ako znam nečiji Account ID mogu sam sebi da posaljem novac? Ne. S'obzirom da je Bitcoin zasnovan na kriptografiji, svaka infromacija je šifrovana i zaštićena.Naime, kada prvi put napravite svoj Bitcoin novčanik (Bitcoin wallet) dobijete dva ključa odnosno dva kod-a. Jedan je javni kod koji je dostpuan svima na blockchain mreži, a drugi kod je privatni i dostupan samo vama. Javni kod služi za indetifikaciju odnosno taj kod je vaš ID Account number, a privatni kod je namenjen samoj transakciji i dostupan je samo vama.U većini slučajeva ovaj kod se automatski menja nakon odredjenog vremena ili se menja svakom sledećom transakcijom koju obavite.Slanjem neke transakcije preko privatnog kod-a šaljete informaciju javnom kodu da je transakcija od na primer 5 BTC uspešno obavljena, i tako svi računari koji su na Blockchain mreži imaju informaciju koju trebaju da dešifruju i dobiju rezulat da je transakcija obavljena i upisuju dobijene informacije u glavnoj bazi.
Bitcoin koristi HASH kriptografiju po imenu SHA256.A ona služi da informaciju bilo koje veličine pretvori i fiksnu veličinu.Ukoliko imamo zadatak da rešimo koliko je 1+2+3, jako brzo ćemo doći do resenja 6. Ali ako imamo konačan rezultat odnosno 6 a ne znamo kako je dobijen, jedino rešenje za ovo je pokušavanje svih mogućih kombinacija koje dovode do broja 6 dok ne pogodimo onu pravu.Ovo je samo mali primer, medjutim Bitcoin informacije sadrže mnogo komplikovanije matematičke probleme pa je potrebna neverovatna računarska snaga za izračunavanje istih.Pa volonterima(Miner-ima) treba što jači računari kako bi ove probleme rešili što brže.Ali zašto bi neko to uopšte radio? Bitcoin ima sistem nagradjivanja, odnosno ljudima koji pružaju svoju računarsku snagu za rešavanje ovih problema, nagradjuje malim brojem Bitcoin-a.Na početku nagrada za jedan veiliki Blok infomacija koji sadrži 210.000 malih blokova bila je 50BTC-a koji se dele svim miner-ima prema broju dešifrovanih informacija.Svaki put kada se napravi novi veliki blok, nagrada za minere se smanjuje na pola i tako se ograničava broj Bitcoin-a koji mogu biti kreirani.Ali čemu ovo smanjivanje? Smanjivanjem broja Bitcoin-a koji mogu biti kreirani direktno utiče na njegovu vrednost.Što pokazuje njegov ogromni rast u poslednjih godinu dana.
Kako da budem Bitcoin rudar (Miner) i zaradim Bitcoin-e
Na samom početku pre nego što počnem o načinima rudarenja želim na da nopomenem da ovo nije stvar na koju se možete obogatiti ili napraviti neku solidnu zaradu bez ulaganja.Za velike zarade potrebno je puno investiranja, puno vremene i malo sreće.Pa ukoliko imate prosečan računar ne očekujte neku zaradu, ali ukoliko vam ovo sve deluje interesantno, naravno možete pokušati.
Bitcoin nije jedina digitalna valuta koja se može rudariti, pored Bitcoin-a jedne od najpoznatijih kripto valuta su Litecoin, Etherum, Zcash, Dash, Ripple, Monero i ostali.S'obzirom da je ovaj članak vezan samo za Bitcoin, pisaću o načinu rudarenja Bitcoin valute. Ukoliko budete želeli kompletan video tutorijal za rudarenje neke kripto valute možete ostaviti komentar ispod ili me kontakritati putem Facebook stranice.
1. Bitcoin novčanik (BTC Wallet)
Prva stvar koju je potrebno uraditi je napraviti Bitcoin novčanik odnosno mesto gde će te čuvati vaše zaradjene Bitcoin-e. Novčanici postoje u više verzija pa tako postoje novčanici na Web-u, Desktop-u, Telefonu ili na USB-u. A listu preporučenih Bitcoin novčanika možete pogledati OVDE.
2. Bitcoin klijent, odnosno software za rudarenje (BTC Client)
Sledeća stvar koja vam je potrebna je Bitcoin klijent, odnosno program preko kojeg se povezujete na Bitcoin mrežu i snagu vašeg računara koristite za rešavanje matematičkih problema kao što objašnjeno u tekstu iznad. BTC Client možete preuzeti OVDE. Iako postoji opcija da koristite procesor za rudarenje ovo se ne preporučuje iz razloga što je graficka jedinica daleko bolja u ovim zadacima, pa korišćenje procesora za rudarenje nema baš puno smisla.
3. Bitcoin pools
Postoje više takoznih POOL-ova, odnosno grupe računara koji rade zajedno da bi rešavali blokove kobinujući snagu više računara odjednom. Pre nego što počnete sa rudarenjem potrebno je napraviti nalog na izabranom POOL-u. Listu dostupinih možete videti u Bitcoin klijentu koji ste skinuli u prošlom koraku.Nakon što izaberete odredjeni POOL potrebno je na njihovom sajtu napraviti nalog i pratiti uputstva za kreiranje.Nakon kreiranja naloga informacije koje ste upravo kreirali potrebno je uneti u Bitcoin klijent i možete početi sa rudarenjem.
Iako u teoriji računar možete da koristite dok rudarite, ovo nije preporučiljvo iz razloga što klijent koristi većinu rečunarske snage, pa će računar raditi veoma sporo i biti skoro pa neupotrebljiv. Ako se pak odlučite da ozbiljnije krenete sa Bitcoin rudarenjem potrebno je napraviti poseban računar za to koji se zasniva na povezivanju više grafičkih kartica kako bi se povećala ukupna računarska snaga i tako rešavalo više matematičkih problema i naravno povećala sama zarada.
Ovo je samo kratak uvod u rudarenje kripto valute, ukoliko ste zainteresovani za kompletan tutorijal o rudarenju kripto valuti i savetima kako da napravite računar specijalno za rudarenje ostavite komentar ispod teksta ili me kontaktirajte na Facebook stranici.Ukoliko bude bilo više vas koji ste zainteresovani, vrlo radu ću napraviti tutorijal.
#bitcoin #bitcoinmining #bitcoinminingzarada #bitcointurtorijal #bitcoinrudarenje #kakodarudarimbitcoin #kakodabudembitcoinrudar #kakodabudembitcoinminer #turorijalzabitcoin #BTCminer #BTCtutorijal #BTCrudarenje #rudarenjekriptovalute #kriptovalute #digitalnevalute #rudarenje #mining #bitcoinminingracunar #stajebitcoin #stajebitcoinmining #stajebitcoinrudarenje #stajebitcoinvaluta #stajeBTC #stajeBTCmining #staznacibitcoin #bitcoinvrednost #bitcoindolara