U ne tako dalekoj prošlosti prosečna veličina memorije za skladištenje podataka bila je nešto više od 2GB, danas imamo SD kartice veličine 2TB što je povećanje od 1000x za manje od 20 godina. Ali hajde da vidimo kakve tehnologije nas očekuju u budućnosti po pitanju skladištenja podataka.
Da krenem od naših starih prijatelja HDD-ova (Hard Disk Drive), kod kojih se svakih nekoliko godina pojavljuje nova tehnologija koja povecava skladišni prostor uz zadržavanje iste veličine i oblika.Dve kompanije, Seagate i Western Digital trenutno rade na tehnologiji HAMR koja korististi grejače na igli kako bi omogućili da magnetna zrna uspomoć toplote budu manja, ova tehnologija bi trebalo da poveća skladišnu memoriju HDD-a na 50TB do 2020. godine.Još jedna tehnologija koja je od skoro na tržištu je ubacivanje helijuma umesto vazduha u HDD-u, s'obzirom da je helijum laksi od vazduha, stvara se manji otpor izmedju glave čitača i diska, što omogućava precizniji rad i smanjenje potrošnje energije.
Sledeći na listi je SSD (Solid State Drive), tehnologija koja je već neko vreme prisutna kod skladištenja podataka, i koaj nam je donela mnogo veće bryine upisivanja i čitanja podataka nego kod HDD-a, ali se većina ne usudjuje da kompletno predje na SDD zboog visoke cene u odnosu na dobijeni broj GB:Tako da za cenu SSD-a od 128GB možemo kupiti HDD sa kapacitetom od 2TB. Pa se iz ovog razloga uglavnom koristi kombinacija obe tehnologije tako što se operativni sistem i najčešće korišćene aplikacije skladište na SSD, a za skladištenje velikih podataka kao što su medijski fajlovi i igrice koristi HDD.Medjutim uzbudljiva iznenadjenja nas očekuju i kod SSD-a.Naime nova tehnologija po imenu 3D XPOINT, omogućiće znatno povećanje skladišnog prostora uz veću brzinu pisanja i čitanja.Samsung takodje radi na novoj tehnologiji po imenu Z-nand ali za sada nema informacija kako ova tehnologija funkcioniše.
Najzanimljivija i najuzbudljivija tehnologija koja nas očekuje a trenutno je testiraju naučnici jeste biološka DNK kao skladišni prostor.DNK čine dva bazna para AT i GC: Naučnici su uspeli da ove parove "digitalizuju" tako što bi jedan pare predstavljao 1 a drugi par 0 u binarnom kodu.Najinteresantnija svar kod DNK kao tehnologije za skladištenje podataka jeste da u jednom kubnom milimetru DNK može da stane 685TB podataka. Ali da li će ova stvar zaživeti ostaje nam da vidimo.