Sve do pojave mobilnih telefona, njihovi predhodnici ili kako mi to zovemo "fiksni telefoni" koristili su žice sa prenos informacija (zvuka) nezavisno od toga da li su ti telefonski razgovori bili lokalni ili interkontinentalni.Kad kod bi okrenuli neki broj, telefonska kompanija bi prosledila vas poziv tačno tamo gde treba.
U suštini ista stvar je i sa danasnjim mobilnim telefonima samo sto se osim kablova koristi jedna vrsta radio signala i takozvana SIM kartica.Ali sta je SIM kartica i čemu ona služi?
SIM je skraćenica od "subscriber identity module" iliti modul za indetitet pretplatnika. SIM kartica ima jako malu skladisnu memoriju (nešto manju od 1mb) i tu memoriju koristi za dve stvari.Prva i bitnija stvar jeste da skladisti jedinstveni 64bit-ni broj koji zauzima nesto manje od 8 byte-a memorija, a druga stvar je skladistenje informacija poput onih za imena i brojeve kontakata.Iako se skladisna memorija SIM kartice u danasnje vreme slabije koristi, nekad je bila jako korisna za čuvanje informacija o kontaktima kako se oni nebi brisali svaki put kada promenite telefon.Danasnji telefoni sa podrškom za Google Cloud i Icloud mnogostruko olakšavaju ovu stvar. SIM kartica koristi 2 vrste brojve, naime jedna je indetifikacioni broj SIM kartice a druga je indetifikacioni broj kompanije kod koje je SIM kartica registrovana, na ovaj način kompanija može da deaktivira SIM karticu kod neplaćenih računa i sl. Kada SIM karticu ubacite u telefon i pokušate da se konektujete na mrežu kompanija prepoznaje vaš jedinstveni broj. Kada se broj kompanije i vaš jedinsveni broj poklope konekcija je odobrena i možete da koristite sve usluge izabrane telefonske kompanije.